Medicina

Zašto treba lečiti povišen krvni pritisak?

Ako Vam je lekar rekao da imate povišen krvni pritisak, verovatno ste se zapitali koliko je to zaista ozbiljno. Osećate se dobro, ništa Vas ne boli, pa se s pravom pitate zašto biste morali nešto da menjate, ili da pijete lekove. U ovom tekstu objašnjavam, jednostavno i iskreno, zašto povišen pritisak treba lečiti, šta se dešava u telu kada se ne leči i na koje sve načine se danas može držati pod kontrolom.

Šta je zapravo krvni pritisak?

Zamislite crevo kroz koje teče voda. Da bi voda tekla, mora da postoji neki pritisak koji je gura. Slično je i u našem telu. Srce radi kao pumpa i gura krv kroz krvne sudove do svakog dela našeg tela. Taj pritisak koji tera krv da teče kroz krvne sudove i “pritiska zidove krvnih sudova” zovemo krvni pritisak i on direktno zavisi od snage srčanih otkucaja, kao i otpora krvnih sudova kroz koje krv prolazi.

Krvni pritisak se meri sa dva broja, jedan gornji i jedan donji – na primer 130 sa 80. Prvi, veći broj pokazuje pritisak u trenutku otkucaja srca dok srce izbacuje krv u krvne sudove i zove se sistolni pritisak. Drugi, manji broj pokazuje pritisak dok se srce odmara između dva otkucaja i zove se dijastolni pritisak. Oba broja su važna.

Kada je pritisak stalno viši nego što bi trebalo, srce i krvni sudovi rade pod većim opterećenjem nego što je zdravo i bezbedno. To opterećenje traje danima, mesecima i godinama, a upravo tu leži problem.

Zašto je povišen pritisak opasan kada me ništa ne boli?

Ovo je najvažniji deo za razumevanje, pa ćemo se tu malo zadržati. Povišen krvni pritisak najčešće ne boli i ne daje nikakve znake. Baš zato ga mnogi zovu tihim ubicom. Čovek se oseća potpuno normalno, radi i ispunjava svoje obaveze i nema pojma da mu u organizmu polako nastaje šteta.

Vratimo se na primer sa crevom. Ako kroz crevo stalno protiče voda pod prevelikim pritiskom, crevo će vremenom popustiti, ispucati, ili se istanjiti i proširiti na nekim mestima. Isto se dešava i sa krvnim sudovima. Pod stalno visokim pritiskom oni se oštećuju, postaju kruti i uski, a na njihovim zidovima se lakše nakupljaju naslage. Takođe i oni mogu na nekim mestima da se istanje i prošire. To je proces koji traje godinama i zato se ne oseća odmah.

Evo šta povišen pritisak, ako se ne leči, može da uradi organima:

Srce i krvni sudovi. Srce mora jače da radi da bi potisnulo krv kroz sužene krvne sudove. Kao svaki mišić koji stalno radi pod opterećenjem, ono se zadeblja i vremenom oslabi. Tako nastaje slabost srca, a povišen pritisak takođe oštećuje i krvne sudove koji ishranjuju srce i jedan je od glavnih uzroka srčanog udara (infarkta).
Mozak. Povišen pritisak je vodeći uzrok moždanog udara (šloga). Krvni sudovi u mozgu mogu da se začepe, ili da puknu, a posledice mogu biti trajne, poput oduzetosti, ili gubitka govora.
Bubrezi. Bubrezi su puni sitnih krvnih sudova koji čiste krv. Visok pritisak ih polako uništava, pa bubrezi vremenom sve slabije rade. U težim slučajevima to vodi do dijalize.
Oči. I u očima postoje sitni krvni sudovi. Kada se oni oštete, vid slabi, a u najtežim slučajevima može doći i do gubitka vida.

Kada sve ovo saberemo, dolazimo do suštine. Pritisak se ne leči zato da bi Vam danas bilo bolje, jer se danas verovatno već osećate dobro. Pritisak se leči zato da za pet, deset ili dvadeset godina ne biste doživeli, ili da biste drastično smanjili rizik od infarkta, šloga, otkazivanja bubrega, ili oštećenja vida. Lečenje povišenog krvnog pritiska je ulaganje u zdravu budućnost, a ne rešavanje trenutne muke.

Koji pritisak se smatra povišenim?

Prema najnovijim evropskim smernicama iz 2024. godine, pritisak se posmatra u nekoliko nivoa. Vrednosti oko 120 sa 70 smatraju se poželjnim i zdravim. Kada gornji broj bude između 120 i 139, ili donji između 70 i 89, govorimo o blago povišenom pritisku na koji treba obratiti pažnju. Kada gornji broj bude 140, ili pređe 140, a donji bude 90, ili pređe 90, i to se ponavlja pri više merenja, tada govorimo o pravoj hipertenziji, odnosno povišenom pritisku koji najčešće zahteva lečenje.

Važno je znati da se dijagnoza ne postavlja na osnovu jednog merenja, osim u slučajevima kada su izmerene vrednosti enormno visoke. Svako se bar jednom uznemiri kod lekara pa mu pritisak skoči. Zato je najbolje pritisak meriti i kod kuće, u miru, u više navrata i te vrednosti pokazati lekaru. Postoji čak i mogućnost postavljanja aparata koji meri pritisak mnogo puta tokom 24h i beleži izmerene vrednosti. To daje mnogo tačniju sliku od jednog merenja u ordinaciji.

Zašto lekovi, zar ne mogu sam/a da rešim problem?

Ovo je pitanje koje postavlja skoro svaki pacijent i sasvim je razumljivo. Dobra vest je da se blago povišen pritisak kod nekih ljudi zaista može spustiti i bez lekova, promenom navika. Loša vest je da to ne uspeva svima i da kod pravog, izraženijeg povišenog pritiska promena navika najčešće nije dovoljna sama po sebi.

Zato lečenje uvek počiva na dva stuba. Prvi stub je promena načina života, a drugi stub su lekovi kada su potrebni. Kod mnogih ljudi najbolji rezultat daje kombinacija oba pristupa. Hajde da objasnimo oba stuba.

Prvi stub: šta možete sami da uradite?

Promena navika deluje jednostavno, ali je zapravo veoma moćna. Kod nekih ljudi ove mere spuste pritisak toliko da lekovi nisu ni potrebni, a kod onih koji moraju da piju lekove i dalje one pomažu da se pritisak lakše drži pod kontrolom, ponekad i sa manjom dozom lekova. Evo šta je najvažnije:

Manji unos soli. Kuhinjska (natrijumova) so zadržava vodu u telu i podiže pritisak. Ovo je jedna od najvažnijih mera. Ne dosoljavajte hranu za stolom, izbegavajte suhomesnato, slane grickalice, gotova slana jela i konzerviranu hranu. Već posle nekoliko nedelja manjeg unosa soli, pritisak kod mnogih ljudi primetno opadne.
Više voća i povrća. Voće i povrće su bogati kalijumom, materijom koja pomaže telu da izbaci višak soli. Zato tanjir pun povrća ima upravo suprotan efekat od slane hrane.
Skidanje viška kilograma. Svaki suvišni kilogram telesne mase dodatno opterećuje srce i podiže pritisak. Već nekoliko izgubljenih kilograma može osetno da spusti vrednosti krvnog pritiska.
Kretanje. Redovna šetnja, vožnja bicikla, ili plivanje jačaju srce i opuštaju krvne sudove. Dovoljno je oko pola sata umerene aktivnosti većinu dana u nedelji. Ne mora teretana, dovoljna je i brza šetnja.
Manje alkohola. Alkohol podiže pritisak. Što manje, to bolje, a najbolje je izbegavati ga.
Prestanak pušenja. Svaka cigareta na kratko povećava krvni pritisak i dodatno oštećuje već napregnute krvne sudove. Prestanak pušenja je jedan od najvrednijih poklona koji možete dati svom srcu.
Manje slatkih napitaka. Sokovi i gazirana pića sa mnogo šećera doprinose gojaznosti i lošijem zdravlju srca, podižu nivo hormona u telu koji reguliše šećer i zove se insulin, a koji dodatno dovodi do zadržavanja više vode u organizmu, pa je i njih pametno svesti na najmanju meru, ili izbegavati u potpunosti.

Ove izmenjene navike nisu kazna, niti privremena dijeta. To je način života koji čuva Vaše srce i pomaže Vam da se osećate bolje, imate više energije i bolje spavate.

Drugi stub: lekovi za pritisak

Kada promena navika nije dovoljna, ili kada je pritisak već visok, lekovi postaju neophodni. Ovde nema razloga za strah. Lekovi za pritisak su među najbolje proučenim lekovima u medicini, koriste ih milioni ljudi i njihova korist je dokazana u velikim istraživanjima.

Postoji nekoliko glavnih grupa lekova koje su se pokazale najuspešnijim u snižavanju krvnog pritiska i, što je još važnije, u sprečavanju infarkta i šloga. To su:

Blokatori hormona koji podiže krvni pritisak i zove se angiotenzin (u ovu grupu spadaju dve podgrupe – takozvani ACE inhibitori – primer: enalapril, perindopril, ramipril; i blokatori receptora za hormon angiotenzin, poznatiji kao sartani – primer: valsartan, losartan, kandesartan). Oni deluju tako što opuštaju zidove krvnih sudova, smanjuju otpor kretanju krvi u krvnim sudovima, pa krv lakše protiče kroz njih i pritisak pada.
Blokatori kalcijumskih kanala. I oni šire krvne sudove i olakšavaju protok krvi kroz krvne sudove, samo drugačijim mehanizmom u odnosu na prethodnu grupu – primer: amlodipin, nifedipin, lercanidipin, felodipin.
Diuretici, narodski rečeno tablete za izbacivanje vode. Oni pomažu bubrezima da izbace višak soli i vode, čime se pritisak smanjuje – primer: indapamid, hidrohlorotiazid, hlortalidon.
Beta blokatori. Oni usporavaju srce i smanjuju silu kojom ono radi, pa se pritisak spušta. Posebno su korisni kod ljudi koji uz povišen pritisak imaju i druge srčane tegobe – primer: nebivolol, bisoprolol, karvedilol, metoprolol.

Kod dosta ljudi jedan lek nije dovoljan da se pritisak dovede do zdravih i bezbednih vrednosti. Zato lekar često propisuje kombinaciju dva leka, a danas postoje i takozvane kombinovane tablete, gde se dva ili tri leka iz različitih grupa nalaze u jednoj tableti i koje su se pokazale vrlo efikasno. To je veoma praktično, jer umesto više tableta pijete samo jednu, najčešće ujutro, pa je lakše ne propuštati doze i lakše se navići na terapiju.

Cilj lečenja, prema smernicama iz 2024. godine, jeste da se gornja vrednost kod većine ljudi koji piju lekove spusti na vrednosti između 120 i 129, ali samo ako pacijent to dobro podnosi, kao i da se donja vrednost pritiska spusti na vrednosti između 70 i 79. Kod starijih i krhkijih osoba cilj se pažljivo prilagođava, jer se nikada ne juri broj po svaku cenu, već ono što je za tog čoveka najkorisnije i najbezbednije.

Da li ću lekove piti do kraja života?

Ovo je pitanje koje najviše brine pacijente, pa zaslužuje iskren odgovor. Kod većine ljudi lečenje pritiska jeste dugotrajno, a često i doživotno. To na prvi pogled zvuči obeshrabrujuće, ali kada se razume zašto je tako, stvari postaju mnogo jasnije.

Povišen pritisak najčešće nije bolest koja se izleči i prođe, poput prehlade. To je stanje koje se drži pod kontrolom. Lekovi koji su u upotrebi ne prave trajnu promenu u telu koja bi ostala i posle prestanka uzimanja terapije. Za sada takvi lekovi ne postoje. Lekovi koji postoje spuštaju pritisak dok ih uzimate. Čim se sa lekom prekine, pritisak se kod većine ljudi vrati na staro, jer se uzrok (trajno povišen periferni otpor krvnih sudova) nije promenio.

Zato je veoma važno razumeti sledeće. Ako uzimate lek i pritisak vam je sada normalan, to ne znači da ste se izlečili i da lek više nije potreban. Naprotiv, to znači da lek radi svoj posao. Prekid leka, pogotovo na svoju ruku i baš zato što je pritisak dobar, jedna je od najčešćih grešaka i može biti opasna.

Ipak, doživotno ne mora uvek da znači ista tableta i ista doza zauvek. Kod ljudi koji ozbiljno promene način života, smršaju, smanje unos soli i počnu da se kreću, lekar ponekad može da smanji dozu, ili broj lekova. U ređim slučajevima, kod blago povišenog pritiska i velike promene navika, lek se može i ukinuti, ali uvek uz dogovor sa lekarom i uz dalje praćenje pritiska. Nikada sami ne prekidajte terapiju.

Ali plašim se da ne postanem zavisan od lekova

Ovo je česta i sasvim ljudska briga, pa je važno reći jasno. Lekovi za pritisak ne stvaraju zavisnost. Oni ne deluju kao neke supstance koje telo počne da traži i bez kojih ne može. Kada pritisak ostaje dobar dok pijete lek, to nije zavisnost u pravom smislu, to je jednostavno lek koji uspešno drži stanje pod kontrolom.

Lekovi za pritisak pomažu srcu i krvnim sudovima dok ih uzimate i dokazano smanjuju rizik od mogućih komplikacija u budućnosti. Ne radi se o zavisnosti, već o pomoći i investiranju u zdraviju budućnost.

Šta se dobija lečenjem?

Kada se povišen pritisak dobro leči, dešava se nešto što se ne vidi golim okom, ali je od ogromnog značaja. Rizik od infarkta i šloga se značajno smanjuje. Bubrezi su zaštićeni i daleko je manji rizik od njihovog propadanja. Srce radi lakše i rasterećenije. Vid se čuva. Drugim rečima, kupujete sebi godine zdravog života bez teških komplikacija.

To je nagrada koja ne dolazi odmah i koja se ne oseća iz dana u dan, ali je stvarna i dokazana. Zato vredi biti dosledan, redovno piti terapiju i redovno kontrolisati krvni pritisak, čak i onda kada se osećate savršeno dobro.

Kratak zaključak

Povišen krvni pritisak je opasan upravo zato što je tih. Ne boli, ne smeta, a u pozadini godinama oštećuje srce, krvne sudove, mozak, bubrege i oči. Leči se iz jednog jedinog razloga, a to je da se spreči nastanak, ili drastično smanji rizik od nastanka teških bolesti koje mogu doći kasnije. Lečenje se oslanja na zdrave navike i, kada je potrebno, na lekove koji su bezbedni, dobro proučeni i ne stvaraju zavisnost. Kod većine ljudi lečenje je dugotrajno, jer se pritisak drži pod kontrolom, a ne može da se izleči jednom zauvek. To nije razlog za brigu, već razlog više da se terapije držite redovno.

Ako imate povišen pritisak, ili niste sigurni kolike su Vaše vrednosti, najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom. Uz pravi pristup, povišen pritisak se danas veoma uspešno drži pod kontrolom, a Vi možete da živite punim i aktivnim životom.

Izvor: 2024 ESC Guidelines for the management of elevated blood pressure and hypertension (Smernice Evropskog kardiološkog društva za lečenje povišenog krvnog pritiska i hipertenzije iz 2024. godine), European Heart Journal, 2024.

Autor teksta: dr J. Dubljanin